Književna dela

ODABRANA DELA RADOMIR SMILJANIĆ

NEKO JE OKLEVETAO HEGELA

Roman koji je svojom pojavom izazvao senzaciju, sada u novom, proširenom i dopunjenom izdanju.

“U ovoj prozije uočljivija gustina izraza i misaonog tkanja, uz vrlo životnu i bravuroznu fabulu, a sve je to protkano praskavim humorom i lakom, nenametljivom ironijom. “

(Iz obrazloženja internacionalne književne nagrade “Arnsberg“)

U ANDIMA HEGELOVO TELO

Roman koji se, po mišljenju mnogih može ubrojati u vrhove naše satirične književnosti.

“Možda najbolji roman te vrste koji smo ikada imali.“

(prof. dr Nikola Milošević)

Znatno prošireno i dopunjeno izdanje (prvo poglavlje je potpuno novo)

BEKSTVO NA HELGOLAND

Roman koji je pun društvene kritike rasteže se od juga do krajnjeg severa Evrope, do Helgolanda. Slika krize ekonomike i morala. Dirljiva ljubav studenta i Fatime Rizvanagić.

“Roman koji je dao glavno obeležje književnoj sezoni.“

(Predrag Protić, Ilustrovana politika)

LJUBAVNE ISPOVESTI SOFIJE MALOVRAZIĆ

Roman u kojem ima mnogo erotike ali, kako tvrdi V. Arsenijević (TV Novosti) ²to je erotika bez pornografije. “Prof. dr Branko Popović nalazi da je ²Sofija, pored Petrije, najizrazitiji ženski lik, u našoj književnosti. “Ovaj roman ponikao je iz trilogije o Hegelu Miliradoviću.

MIHAELOV POVRATAK MARIJI

Pripovetke u formi razuđenog romana. Mihailo Lalić ističe da je ²ovim delom Smiljanić prvi uveo u književnost jedan novi svet, svet gastarbajtera, vozača, nadničara. ² Ovaj tom obuhvata i dva značajna dramska dela: TRI PALME NA OTOKU SRĆE i ŽENSKA SREĆA

KAKO UNIŠTITI BEOGRAD

Roman sa savremenom temom i živom fabulom, prepun neočekivanih obrta, kalambura, humora i erotike koja je ovde u funkciji kritike društva.

Prvi put u našoj književnosti naš, beogradski Ostap Bender

**********

Pročitajte kritike na dela Radomira Smiljanića objavljene u listu “POLITIKA“ – Petak, 3. juni 1983.

Trilogija o Hetelu Miliradovićuje nešto potpuno samorodno kod nas i u svetu.
(Igor Mandić, Vjesnik)

Smiljanić je naslednik Svifta i Servantesa
(Peter Jokstra, Die Welt — Hamburg)

Nov način posmatranja i viđenja sveta
(Božidar Milidragović, Večernje novosti)

Ova proza je moderna bajka
(Švarca Heri, Svepska Dagbladet — Stokholm)

Ovim delima su vrata u elitno društvo svetskih romana širom otvorena
(dr Beckelman Spandauer Volksblat — Berlin)

———————————————————————————————————————————————————————-

STANJE PRIRODNOG NEREDA

Sa tako laskavim ocenama o svom romanesknom delu kod nas i u svetu, Smiljanić se javlja ovim jedistvenim delom – novim svojim romanom koji je, ujedno, i ANTOLOGIJA ROMANA! Čitajući uzbudljive i duboko misaone stranice ovog neobičnog literarnog projekta, STANJE PRIRODNOG NEREDA, čitalac se pridružuje razmatranjima o krahu epohe, o neugasloj nadi i veri u ipak jedno bolje sutra, koje se probija kroz košmar PRIRODNOG NEREDA. Istovremeno će čitalac, što je apsolutno svetska novina, pri lektiri ovog Smiljanićevog romana, moći da se upozna sa velikim brojem najzla. Čitanjem ovog romana upoznajemo se i sa mnogobrojnim drugim romanima, čije ćemo čitanje obnoviti, ili se u čitanju tih dragocenih dela prvi put predati! Ovaj Smiljanićev roman bismo mogli nazvati i roman romana.

Iz recenzije Rastka Zakića

Izdavači: „Dečije novine“-Gornji Milanovac i „Jedinstvo“-Priština
Štampa: „GIP Kultura“ – Beograd – 1992. god. ———————————————————————————————————————————————————————-

KARAĐORĐE – VOŽD SRPSKI

„Jedini roman o Karađorđu i Srpskom državotvorstvu“

U ovoj knjizi ništa nije skriveno – ni raskol u srpskom narodu, ni neshvatanja, potrebe odricanja u ime konačnog cilja, ni sumnje u sve i svakog kada nešto pođe naopako, ni surevnjivost među vojvodama, ni državnu laž kao pragmatičnu potrebu opstanka ustanka, ni naivnost u nekim zaključivanjima od koje se i Bogu plače. Ništa. Zaista, ništa… Teško je predpostaviti da bi koji čitalac ostao ravnodušan kad pročita ovaj roman, a da se ne zamisli nad porukama koje su ne samo još uvek aktuelne nego i naša svakidašnjica. Naš okvir kretanja, ponašanja i nedoumica…

Na sceni su veliki akteri drame – Karađorđe, kao nosilac ideje o snažnoj, jedinstvenoj Srbiji; prota Mateja – Srbija kao pravne države; vojvoda Milenko Stojković i Petar Dobrnjac kao ishoditelj ideje separatizma i autonomaštva; obični ljudi, glave porodice, nedorasli sinovi, niže starešine – kojima često nije jasno u kakvim se vrtlozima nalaze, ali su uvek spremni da ginu za slobodu; Turci, Osmanlije i dahije, – koji u Srbima vide samo raju koja mora da im služi na bilo koji način; Rusi – tobožnji zaštitnici srpstva i pravoslavlja, ali, u suštini, samo hladni i proračunati zagovornici svojih interesa…

„Ovo je knjiga za svaki dom, za svaku biblioteku“

Vladimir Ličina

Izdavači: „NOVA EVROPA“ – Beograd, Kosovska br.8/7
Štampa: „Kosmos“ – Beograd ———————————————————————————————————————————————————————-

KOLEKCIONAR

Roman – istina

Istorija zla, nikla iz ideje o svetu kao o „jednoj jedinoj robnoj kući“ iz Hitlerovog „Majn kampfa“, iz ideje o globalizaciji ( po mogućstvu i svim nastojanjima nekih zapadnjaka – bez Slovena), ideje koja potresa novi tehnološki univerzum našeg vremena (Smiljanić to u „Kolekcionaru“ naziva prostim imenom „kokošije jaje zla“…) komunicira na čudan način u ovom izuzetnom romanesknom ostvarenju sa svetom čovekoljubivog mislioca poete Hegela Miloradovića.

Sve se ovim Smijanićevim delima događa na onoj granici gde se mitsko i istorijsko u varnici tragično i nerasudno dodiruju i mešaju.

Dragoljub Stojadinović

Izdavač: „TEOVID“ – Beograd
Štampa: „GORAPRES“ – Beograd – 2001. god. ———————————————————————————————————————————————————————-

NEKO JE OKLEVETAO HEGELA

(Verleumdet Hegel nicht)

Izdavač: „Prosveta“ – Beograd – 1973. ; Atelier Gebhardt & Lorenz, Korntal – 1975.god.
Štampa: Druckerie Manz AG, Dillingen/Donau ———————————————————————————————————————————————————————-

REČ ZAVEŠTANJA

Ovaj roman spada u „sazvežđe“ Smiljanićeve trilogije o Hegelu ( dela: „Neko je oklevetao Hegela“, „U Andima Hegelovo telo“ i „Bekstvo na Helgoland“) koja mu je prva donela svetsko priznanje. I ova knjiga će potvrditi rasprostranjeno uverenje da je Radomir Smiljanić daleko pre Pavića i Albaharija ( još 1971. godine ) uveo u našu ( i evropsku ) književnost novu fantastiku. Ugledni književnik,i teoretičar književnosti i književni kritičar ( vodećih srpskih listova „NIN“, „Večernje novosti“, „Politika“, „Književne novine“ esej O DVADESET NAJBOLJIH SRPSKIH PISACA DVADESETOG VEKA, u koje je uvrstio i Radomira Smiljanića, vezujući neka njegova vrhunska satirična ostvarenja uz moćno delo Radoja Domanovića.

Dragoljub Stojadinović

„Brilijantan stilist Smiljanić nas svojim delom kroz vratolomije i senzacije jezika, govora, mišljenja i čudesnih situacija i slika, kroz neobičnu atmosferu, vodi u svet koji tek što nismo zaboravili. Pisac u nas i u svetu čuvene trilogije romana „Neko je oklevetao Hegela“, „U Andima Hegelovo telo“, „Bekstvo na Helgoland“, kao i izuzetnih dela „Stanje prirodnog nereda“, „Kolekcionar“, itd., Radomir Smiljanić, sprovodi i u ovom romanu jedinstveni originalni postupak u kome predominantu čini samo prividno humorna i ironijska određenost i intonacija, a to je smiljanićevski način da se sa daljine vremena i prostora živim i posve verodostojnim govorom, lišenim patetike, vaskrsne svet nepristajanja na zlo. Ovo je bez sumnje elitni roman elite romana, roman pisca dugog daha čije se delo čita u jednom dahu ( „Reč zaveštanja“ )“

Iz obrazloženja žirijia U.K.S.-a, 29.12.2001. godine

Izdavač: „NARODNA KNJIGA ALFA“ – Beograd, Šafarikova 11
Štampa: „Poligraf“ – Beograd – 2002.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

EIN BAD FUR DAS GLUCK

———————————————————————————————————————————————————————-

VITEŠKI KRALJ UJEDINITELJ

Kralj Aleksandar I Karađorđević je poput Cara Dušana Silnog ili Petra Prvog Oslobodioca, uzdigao srpski narod u red najznačajnijih naroda sveta. Sa ovim velikim vladarima Srbi su braneći svoje, pobeđivali i jače od sebe, menjali političku kartu Evrope. Kralj Aleksandar je prva velika žrtva fašizma u svetu. Kao začetnik Evropske zajednice ( s kojom Srbi danas imaju toliko problema), on je bio prepreka širenju Nemačke. I onda, kao i sada, nemačkoj ekspanziji smetaju Srbi… I onda, kao i sada, Hrvati traže svoju državu, oslanjajući se na Nemačku, potkopavaju Jugoslaviju, utirući put nemačkom prodoru na Jadran i Sredozemlje i ovladavanju Evropom. “ Evropa će biti Nemačka “ – uzvikivao je Hitler u Smiljanićevom romanu. Da li se danas istorija ponavlja? Autor koristi verna dokumenta, svedočenja, neposredne iskaze i gradi lik velikog kralja, vojskovođe i državnika Srba i Jugoslovena, koga je Hitler u svom pohodu na svet morao da ukloni, organizujući političko ubistvo (dokaz za ovo je dokument “ Operacija Tevtonski mač“, pronađena u Lajpcigu).

Izdavač: „METALOGRAF“ – Trstenik, Sv. Save 59
Štampa: „METALOGRAF“ – Trstenik, Sv. Save 59 – 1993.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

UBISTVO NA DEDINJU

Izdavač: „NIRO – Književne novine“ – Beograd, Francuska 7
Štampa: „Kosmos“ – Beograd – Sv. Save 16-18 1986.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

POZORIŠTE BEOGRAD

Autor posvećuje ovo delo svojim junacima, PAVLIMIRU GLIGOVIĆU, velikom sanjaru, poeti i pripovedaču, osnivaču i uredniku značajnih časopisa i listova, utemeljivaču kulturnih institucija, naročito na Kosovu i Metohiji, čije je stvaralaštvo prekinuto na samom svom početku Drugim svetskim ratom (pao je u prvim borbama za oslobođenje Beograda), i IVI ANDRIĆU, genijalnom stvaraocu umetnosti pisane reči, misliocu i poeti, koji je aktivnošću, čak i u susretima sa Adolfom Hitlerom u Berlinu ( o čemu svedoči ovaj roman ) , uvek bio, kao i Pavlimir, na strani svog naroda, neprestano napadanog i izloženog velikim stradanjima. Autor zahvaljuje gospođi Zorki Radojković, rođenoj Gligović, piscu i publicisti, koja je takođe, kao i njen otac, pokretač listova i časopisa za značajne podsticaje bez kojih ne bi ni bilo ovoga romana o Pavlimiru Gligoviću.

U Beogradu, 1. oktobar 1997. godine

Izdavač: „NARODNA KNJIGA ALFA“ – Beograd, Šafarikova 11
Štampa: „Poligraf“ – Beograd – 1997.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

POST SKRIPTUM – TARGET

Roman „POST SKRIPTUM – TARGET “ (IP „Narodna knjiga“, elitna edicija MEGA-HIT) ističe u svojoj recenziji Vladimir Ličanina kao delo koje slojevito ponire u traganju za poreklom zla i , kao remek delo Radomira Smiljanića, ostavlja neizbrisiv zapis epohe masovnih stradanja i patnji naroda i pojedinca. Ugledni književni kritičar, romansijer i pesnik Vladimir Ličina ističe u svojoj recenziji i roman Radomira Smiljanića o velikom Vranjancu Borislavu Stankoviću – SVA BORINA ŽAL – kao pravo remek delo. Baš kao predhodni o Ivi Andriću POZORIŠTE BEOGRAD, nagrađen izuzetno presižnom nagradom pisca, novoustanovljenom nagradom Udruženja književnika Srbije za 1998.godinu (jednoglasnom odlukom književnog žirija Smiljanić je postao pri laureat ovog priznanja u konkurenciji i takvih dela kao što su „Oslobodioci i izdajnici“ M Danojlića, inače ovenčanom NIN-ovom nagradom, „Zlotvori“ D. Mihajlovića i sl.). Sva tri romana istaknuto je, i „POST SKRIPTUM – TARGET“, i onaj o Bori Stankoviću i onaj o Andriću, „spadaju u dela koja odslikavaju epohu“. Inače, Radomir Smiljanić je, shodno napisima naših i inostranih kritičara, „otvorio neke nove, univerzalne vidike u našem romanu“. Čuveni nemački pisac i kritičar Peter Jokostra podvlači: „Smiljanićevi romani spadaju u najbolja dela svetske literature u poslednjih nekoliko decenija“.

Izdavač: „NARODNA KNJIGA ALFA“ – Beograd, Šafarikova 11
Štampa: „Poligraf“ – Beograd – 1999.god.

———————————————————————————————————————————————————————-

POŽAR NA TRGU MARKSA I ENGELSA

“ OVAJ ROMAN POSVEĆUJEM OCU UGLJEŽI SMILJANIĆU, KOMPOZITORU I PROFESORU MUZIKE, KOGA SU UBILI USTAŠKI ZLIKOVCI, KAO I VIŠE STOTINA HILJADA NEDUŽNIH SRBA, U JASENOVCU, LOGORU SMRTI PAVELIĆEVE HRVATSKE „

Pisac romana Radomir Smiljanić

“ Dokgod naša zemlja Nemačka bude ovako rascepkana na države i državice, mi Nemci ćemo biti i ostati – POLITIČKA NULA „.

Fridrih Engels ( Marks – Engels, sabrana dela )

Izdavač: IRO “ NOVA KNJIGA “ – Beograd
Štampa: „Simbol “ – Opovo – 1989.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

LUDI SVET DROGE I PARA-LJUBAVI

„Radomir Smiljanić je otvorio neke nove, univerzalne vidike u našem romanu “ – piše Akademik Nikola Milošević o Smiljanićevom delu uopšte, a o ovom romanu ( u recenziji za prvo izdanje 1981. god.), pored ostalog, i : “ Ovo je roman uverljive opomene, roman uzbune pred naletom poroka o kojem će roditelji, vaspitači, socijalni i medicinski radnici itd., posredstvom ovoga dela, doći do neophodnih saznanja u borbi protiv duševnog zla – droge. „

Poznati neuropsihijatar, doktor Harvardskog univerziteta i dugogodišnji šef psihijatrijske klinike u Beogradu, Prof. Dr. Josif Veseli, ističe u svojoj recenziji da „ovim delom pre svega roditelji, ali i socijalni i medicinski radnici, kao i najširi krug ugroženih mladića i devojaka dobijaju moćno oružje u borbi protiv droge i njenog pustošenja „. Kao vrhunski stručnjak za pitanje narkomanije mladih, ugledni profesor medicine Dr. Veseli ističe: “ Recenzentu ostaje da se zapita odakle piscu romana Radomiru Smiljaniću toliko znanje (imaginacije, intuicije) da prodre u tako suptilne, složene i teško dokučive delove psihe svojih junaka. „

Dragomir Brajković

Izdavač: “ NIGP ABC Štamparija “ – Beograd, Vlajkovićeva 8
Štampa: “ NIGP ABC Štamparija “ – Beograd – 1995.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

PEVAČ PROTIV SVOGA NARODA

“ KNJIGA KOJA NIJE SMELA BITI NAPISANA – možda zato jer u njoj ima skaradnosti, seksualne histerije, duševnih lomova uz škrhut zuba i ječanja u brakolomnim, preljubničkim posteljama, u kupatilima, sa zatamnjenim karakterima, posrnulim vrlinama heroja koji su to nekada možda bili, a više to nisu, niti, kao sada takvi, nikada to mogu biti. Sve u svemu, porazi na ličnom i opštem planu, uz erotske orgije i podužu listu gnusoba, KNJIGA koju, kada je već napisana, valja čitati s oprezom, sa odlaganjem. Polako je privoditi kraju, onako kako i naš trpki nemogući život poklizava svome kraju. „

Radomir Smiljanić, autor knjige

Izdavač: “ TEAGRAF “ – Beograd, Šafarikova 3
Štampa: “ CICERO “ – Beograd – 2000.god. ———————————————————————————————————————————————————————-

BEKSTVO NA HELGOLAND

(HEGELS FLUCHT NACH HELGOLAND)

Izdavač: „Prosveta“ – Beograd – 1977. ; Deutsche Verlags – Anstalt GmbH – Stuttgart 1979.god.
Štampa: Hans Klotz KG, Ausburg – 1979.god.

———————————————————————————————————————————————————————-

(DER UNTERGANG VON PARIS)

———————————————————————————————————————————————————————-

PAS BEZ ZAVIČAJA

“ Ovom knjigom Radomir Smiljanić se ponovo iskazuje kao stvaralac nesumnjive radoznalosti i značajne smelosti. Smiljanića znamo i kao neumornog pregaoca i inventivnog poslenika, pokretača, utemeljivača i realizatora mnogih programa i kulturnih akcija kod nas. Objedinjujući raznorodna životna i stvaralačka iskustva u ovom štivu za, kako sam naglašava, celu porodicu, on nastoji da bude i inspirator novih literarnih zahteva. „

Dragomir Brajković

„Ovu knjigu, uglavnom stihova, jedinstvenom čini autorova želja i volja da ona baš tako, kako je složena, i izgleda.
Radomira Smiljanića čitaoci ne znaju kao pesnika, mada ovo nije prvi put da se on u stihovima oglašava (može se reći da je Smiljanić uvek pevao, ali uzgred i da je svoje pesme integrisao skoro neprimetno, u veće književne celine, kao što je roman). Tako će ovom knjigom Smiljanić, inače sklon priređivanju iznenađenja, još jednom iznenaditi svoje čitaoce. Naravno na razne načine. Za one koji vole njegove romane, ovde će biti još jedan razlog da ga bolje i složenije shvate. Kao što se Smiljanićeva književna delatnost ne može omeđiti tačno određenim krugom tema, strogim poštovanjem određenih formi i svesti samo na određene sadržaje, to isto važi i za ovaj rukopis, po Smiljaniću namenjen svim uzrastima, koji počinju temama prvih ljubavi, a završava se mudrim i rezignantnim razočarenjima.
Smiljanićeve pesme su neka vrsta narodnih-autorskih balada i to bi bila najbolja odrednica ove poezije i temama i u jeziku i u pesničkom postupku. To su balade i po svojim za pesme neobičnim dužinama. Smiljanić svojim „narodnim“ baladama daje intonaciju naive, kojom opravdava, pa čak i ublažava prizvuk patetike, čak i tamo gde je patetika iskorišćena do krajnih granica (naročito u pesmama, baladama, o beloj kugi, o narkomaniji). Međutim, ta naiva nije ruralnog tipa, već je to vrsta urbane naive, koju Smiljanić izuzetno dobro poznaje i o kojoj verno svedočio u romanima. Oponašajući i neku vrstu neveštine pevanja, Smiljanić daje tu vrstu urbane naive u svojim „narodnim“ baladama, koristeći se iskustvom songa (onim iskustvom koje nam je ostavio Breht u songovima Prosjačke opere). Od songa uzima ležernost i prividnu neobaveznost, pravo na namernu grešku u jeziku i pravo na neveštinu pevanja.
Sistem organizacije ovog rukopisa je u nepristajanju na sistem. Tome nepristajanju na sistem imamo da zahvalimo i za poslednje stranice ove knjige koje će nas zabrinuti nad samim sobom. A za to imamo i razloga, koliko, neka nam posvedoči ovaj aforizam: „Do sada su nam krojili kapu a od sada i nuklearni oblak nad glavom.“

Milovan Vitezović (IP NOVA KNJIGA, BEOGRAD 1987.g.)

Obavezno pročitajte PROLOG koji je napisan za ovu knjigu!!!

Izdavač: IRO “ NOVA KNJIGA “ – Beograd
Štampa: „Srboštampa“ – Beograd – 1987.god.

AFORIZMI U KNJIZI PAS BEZ ZAVIČAJA


DA LI ĆE DOĆI DO „VELIKE ALBANIJE“ — NE ZNAMO. ALI DA JE VEĆ UVELIKO DOŠLO DO MALE SRBIJE — E, TO ZNAMO…

KOSOVKA DEVOJKA JE NEKADA VIDALA JUNAKE, SADA JE NEJUNACI SILUJU…

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE IMAJU REZERVATE ZA INDIJANCE, USKORO ĆE I SJEDINJENE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE I POKRAJINE — DRŽAVE IMATI NA KOSOVU REZERVAT — ZA SRBE…

DAN JE INAČE POČEO DIVNO, SAMO — KAKO LI ĆE DA SE ZAVRŠI?

DA LI ĆE DOĆI DO TOGA DA SE OČEKNE DA JOŠ SAMO I PTICA KOS POBEGNE SA KOSOVA?!

POŠANDRCALI SMO — PA NIJE NI ČUDO ŠTO NAM SE USTAV LUPA PO GLAVI…

BAZA NAM POSTALA — LJUTA KISELINA…

DUGOROČNI PROGRAM STABILIZACIJE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PRETVORIO SE U — KRATKOROČNU DESTABILIZACIJU…

FAMOZNA KRITIČKA ANALIZA SAVEZA KOMUNISTA SFRJ ZASLUŽUJE I ANALIZU (FAMOZNIH) KRITIČARA KOJI SU JE RADILI…

SLOBODU NAM ODMERAVAJU: OD TRIDESET DANA DO DOŽIVOTNO…

DRUŠTVENE IGRE I IGRARIJE NOVIJEG DATUMA: DELEGATSKI IZBORI!

BIROKRATIJA = GLAVOKRATIJA!

„ŠTA DA SE RADI“ (Černiševski), „BITI IL’ NE BITI“ (Šekspir) — UZVIKNU NAČITANI BIROKRATA I ODRUBI PESNIKU GLAVU.

OBEĆAŠE NAM SVETLU BUDUĆNOST A NE OBEZBEDIŠE SADAŠNJOST…

NAROD IH ČITA K’O BUKVAR, A KAKO I NE BI KADA SU — ANALFABETE…

ZA VELIKI PUT U BUDUĆNOST — VELIKA KAMATA!…

PRI OVOM STANJU STVARI, DA POZAVIDIMO SLEPCU — NJEGA BAR VODI SLEPAČKI ŠTAP…

DO SADA SU NAM KROJILI KAPU A OD SADA I NUKLEARNI OBLAK NAD GLAVOM

I OVA SADAŠNJOST, BOJIM SE, POSTAĆE NAŠA BOLNA BURNA (ISTORIJA) PROŠLOST…