Izjava povodom nagrade Dostojevski

Izjava Radomira Smiljanića na svečanosti dodele nagrade „Dostojevski“

NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO „DOSTOJEVSKI“ , prvi dobitnik internacionalnog književnog priznanja 11.11.2003.godine

Zahvaljujem žiriju, srećan i zadovoljan što je osnivanje nagrade obnarodovano u srcu Srbije, u Beogradu i što su njeni prvi laureati srpski pisci, Dobrica Ćosić i ja. Istovremeno, podsetio bih i na veliku misao Dostojevskog da će Evropa svoju tugu i svoju utehu naći u toploj ruskoj duši. A to hoću da kažem sada kada doživljavamo da povodom državničke posete ruskog predsednika Putina Francuskoj dozvoljavaju sebi, u uglednom „Mondu“, oni isti sledbenici Finkelkrota i Levija, koji su tako bestidno satanizovali stradalnički sprski narod, da izjave sledeće: „Između Rusije i Evrope je nepremostivi jaz.“ Ta gospoda, dakle, izbacuju Rusiju iz Evrope u momentu kada se na najvećim evropskim scenama igraju beli labudovi Pjotra Iliča Čajkovskog, kada u svesti ljudi još uvek odjekuje nenadmašni Čaljapinov glas, kada su plejade naučnika, izašle iz okrilja čuvenog ruskog naučnika Lomonosova, širom Evrope i sveta, i kada se, u ne znam koliko hiljada pozorišta igraju komadi Antona Čehova, a da ne govorimo o dramatizaciji Puškina, Musorgskog , Tolstoja, Gogolja

Izvod iz lista „EKSPRES“ Subota, 15 — nedelja, 16. novembar 2003

Priznanje „Dostojevski“ Smiljanić je primio na dan rođenja velikog ruskog pisca (11. novembar) u 11 časova, u Kući Đure Jakšića, gde je održana svečana Akademija Dostojevskom u čast, a koju je priredilo Sveslovensko književno društvo. Zbog odsustva Dobrice Ćosića zbog gripa, njegovo priznanje upućeno je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.