Vesti

VESTI, Sreda 2. maj 2001.

Redakcije: Čikago, Beč, Frankfurt, Cirih, Beograd

Piše M. Puzović

SRPSKI KNJIŽEVNICI OSNIVAJU INSTITUCIJU PO UGLEDU NA SVET “ANDRIĆEVA AKADEMIJA“ KAO “GETEOV INSTITUT“

U Beogradu je nedavno, na inicijativu književnika Radomira Smiljanića, osnovana ²Akademija Ivo Andrić². Osnovna ideja je da ova institucija radi po ugledu na ²Akademiju Gonkur² u Francuskoj ili ²Gete institut² u Nemačkoj, a u okviru Udruženja književnika Srbije.

Osnivački odbor Akademije čine istaknuti srpski pisci i umetnici među kojima su akademici Dobrica Ćosić, Dragoljub Nedeljković, Antonije Isaković, Vasilije Krestić, Zdravko Velimirović, Zoran Gluščević, Dragoljub Stojanović, predsednik UKS Slobodan Rakitić, Predrag Bogdanović Ci i Branislav Bojić.

Akademija ²Ivo Andrić² je, prema rečima Smiljanića, tipična književno-umetnička orgnizacija koja za cilj ima pomaganje stvaralaštva, afirmisanje, širenje i produbljivanje delovanja književnih i umetničkih dela kod nas i u svetu.

— Naš jedini nobelovac Ivo Andrić je ne samo zaštitni znak za ova delovanja, već i inspiracija i putokaz. Akademija, za sada, ima 48 članova, a želja nam je da definitivan broj bude 101 — objašnjava Smiljanić.

Akademija će ove godine organizovati održavanje ²Dana sećanja² na lik i delo Ive Andrića, kao i ²Andrićeve dane² koji će se održavati tri puta godišnje u Beogradu, u banji Baden kraj Ciriha u Švajcarskoj i u Herceg Novom. To će, kako kaže Smiljanić, biti prilika da ugledni savremeni srpski i jugoslovenski pisci i umetnici obeleže veliko delo Ive Andrića, ali i afirmišu i produbljuju saznanja o našim današnjim velikanima pera.

— Biće to prilika i za korišćenje dela naših pisaca kako u Jugoslaviji tako i izvan granica naše zemlje kroz kulturne klubove, udruženja i društva naše srpske dijaspore širom sveta — ističe Smiljanić i dodaje ²da će Akademija nastaviti sa već tri godine uhodanim i vrlo uglednim konkursom za književna i novinarska dela za nagradu ²Ivo Andrić — Pavlimir Gligović² koja se dodeljuje za tri književna i tri publicistička rada².

Žiri će voditi računa da se podržavaju ona dela koja su na čvrstim andrićevskim višegradskim stazama shvatanja čoveka i sveta, moderna, ali istovremeno u funkciji bogate srpske tradicije i istorije.

U krilu akademije, kaže Smiljanić, pokrenut je još jedan konkurs, za nagradu ²Vladimir Ličina². Na ovom konkursu biće nagrađivana dela književnosti za decu i mlade i teorijski radovi o Andriću.

Želja osnivača je da se prevaziđu sve nepotrebne i pogubne razlike među ljudima i narodima, a posebno među piscima i umetnicima. Svke godine Akademija će uz pomoć sekcija i uz finansijsku pomoć zemlje domaćina organizovati dvonedeljne književne kolonije pod nazivom ²Ivo Andrić — Maks Friš². Među učesnicima će, pored domaćih, biti pisci raznih zemalja i naroda.

— Cilj ovih kolonija biće skiciranje ili pisanje proznih dela s temom zbližavanja naroda i zemalja, zapravo ono što je uvek bilo duboko usađeno u delima Andrića i Friša. Akademija će težiti da uspostavi tesne veze sa ²Gete institutom², Ruskim domom u Beogradu, Francuskim kulturnim centrom i sličnim institucijama kulture i doplomatskim predstanivštvima raznih zemalja sveta, zaključuje Smiljanić.

SEKCIJE U DIJASPORI

Naša ideja je da se to čini osnivanjem sekcija ²Ivo Andrić² u okviru različitih klubova u dijaspori, kaže Smiljanić.

U ovim sekcijama negovaće se stvaralaštvo i prihvat naše dečije i književnosti za mlade što je, kako ističe Smiljanić, od izuzetnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta i osećaja pripadnosti otadžbini i narodu naših ljudi koji žive i rade širom sveta.

ODLIČNA IDEJA

Među članovima akademije su i ministar kulture Srbije Branislav Lečić, književnik Draško Ređep, akademik Nikša Stipčević, Predrag Dragić Kijuk, prevodilac Živana Arsenijević, pisac Zorica Zec, član Velške akademije nauka Ranka Kujić i mnogi drugi.

Svi članovi su dali načelni pristanak i ističu da je reč o odličnoj ideji čije sprovođenje u delo tek predstoji. M. Puzović